VTZ u vreme Balkanskih ratova i Prvom svetskom ratu

U toku Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata do oktobra 1915. god. (okupacija Kragujevca) u VTZ se radilo danonoćno (pano 27). Povećana je proizvodnja topovskih kapisli, a radilo se i na opravci ispucalih čaura. Bez obzira na prekovremeni rad, nadnica zaposlenih nije povećavana, jer je tako bilo uređeno odredbama u ratnim uslovima. Iscrpljena posle Balkanskih ratova, Srbija nije bila spremna za novi rat, a naoružanje je nedostajalo. Međutim, došlo je do objave rata, Austrougari su želeli da pokore Srbiju. Kragujevac je pogotovo bio meta jer su bombe, nađene za vreme ubistva Franje Ferdinanda, rađene u vojnoj fabrici (pano 28).
Do oktobra 1914. godine radilo se puno
(pano 29), a onda su ljudstvo i mašine evakuisani u Niš i Leskovac. Tu su ponovo instalirane jer je trebalo izvršiti prepravku granata koje su Francuzi slali. Posle pobede na Ceru i Kolubari, zaplenjeno je više austrougarskih topova i u VTZ-u je odrađena kompletna opravka. Prva podvodna mina je konstruisana od strane pukovnika Miodraga Vasića i našla je primenu na Savi i Dunavu za borbu protiv Austrougarske (pano 30).

VTZ u Prvom svetskom ratu

Neprijatelj je bombardovao Kragujevac u dva navrata, 17. i 18. septembra 1915. godine (pano 31). Tada su i oborena dva neprijateljska aviona, po prvi put u istoriji srpske vojske-jedan u okolini varoši, a drugi gađan sa Metinog brda, od strane Radoja Ljutovca koji je gađao bez nišanskih sprava (vitrina 14).

VTZ je pretrpeo u bombardovanjima velika oštećenja kao i ceo grad Kragujevac. Radionice su ipak bile osposobljene i radile do pred kraj oktobra 1915. godine, ali se, pred okupaciju Kragujevca 2. novembra, krenulo sa demontiranjem i evakuacijom mašina i ljudstva, prvenstveno u Kraljevo i Kruševac. Neke mašine su zakopane, a građani su iznosili puške kako bi što manje njih palo neprijateljima u ruke.

Nemci su metodama prinude, nasilja i mita pokušali da dobiju informacije i uspeli da zaplene veliki broj pušaka, brdska transportna sredstva i sirovine. Ratni plen je podeljen tako što su Austrougarska, Nemačka i Bugarska dobile po 30%, a Turska 10 %.

Demontiranjem mašina i transportom u okupatorske zemlje, moderna predratna fabrika je u potpunosti razorena i uništena. To je išlo do te mere da su radionice pretvarane u konjušnice.

Jedina svetla tačka su majstori VTZ koji su se sa srpskom vojskom provlačili kroz Albaniju, došli do obala Jadranskog mora i tu preuzeti od strane francuskih brodova. Evakuisano je oko 400 radnika iz Kragujevca koji su razmešteni po francuskim vojnim fabrikama u Krezou, Lionu, Parizu i Sent Etjenu
(pano 32). Radnici koji su na frontu, na licu mesta, u pokretnim poljskim radionicama (pano 33, 34, 35) popravljali i prepravljali municiju i oružje kako bi ih iskoristili za nastavak ratovanja, sada su se vrlo brzo snašli u francuskim fabrikama. Pokazali su visok stepen umešnosti i obrazovanja i dobili visoka priznanja od francuskih stručnjaka.

Štrajkovi radnika su bili jedan od oblika borbe za bolje uslove rada. Jedan od najranijih je bio 1893. godine zbog oduzimanja biračkog prava. Štrajkovalo se zbog neredovnosti uplata, nepravilnosti u radu nadzornika i šefova, dugog radnog vremena, smanjenja nadnica (pano 38).
U periodu posle Prvog svetskog rata, sindi-kalne organizacije i KPJ su se borili za punu zaposlenost i obnovu fabrike. U fabrici je osnovana potrošačka i proizvođačka zadruga radnika VTZ, gde su se kupovale životne namirnice po nižoj ceni.
Radnici polako postaju članovi sindikata i KPJ u sve većem broju, a 1934. god., je u Kragujevcu osnovana i sindikalna podružnica metalaca. Značajno je i pokretanje lista “Svetlost“ čiji će prvi broj izaći 28. juna 1935. godine i posta-će nezvanični organ KPJ. Počinje ponovno oživljavanje političkog života u Kragujevcu, posebno dolaskom novog rukovodstva KPJ sa Josipom Brozom na čelu.
Posle II svetskog rata obnavlja se proizvodnja i stvara takmičarski duh. Sindikalna organi-zacija sada obuhvata sve zaposlene. Došlo je do borbe protiv etatizacije društva. Uvodi se radničko samoupravljanje. Radni kolektiv upravlja preduzećem preko organa koje sam bira i opoziva. Sindikat će sve do danas ostati jaka organizacija koja će prvenstveno brinuti o svim svojim članovima, o uslovima rada i života radnika.